Tegla no. 01
Julsko sunce, uhvaćeno u staklo
Kajsije beremo ujutru, dok je još hladovina, i iste večeri ih kuvamo. Zato pekmez ostane narandžast kao voćka — ne braon. Najlepši je na toplom hlebu, kad se malo otopi.
Od cveta do tegle
Ništa od ovoga nije brzo. To je i poenta — pekmez koji je jurio rok uvek se pozna po ukusu.
01Mart
Voćnjak pobeli za jednu noć. Tada se ne radi ništa — samo se gleda i nada.
02Maj — Septembar
Bere se rukom, u gajbice, i to samo ono što je stvarno zrelo. Ostalo čeka sutra.
03Isti dan
Voće ide u šerpu istog dana. Dugo mešanje, malo šećera, nimalo prečica.
04Iste večeri
Punimo toplo i odmah zatvaramo. Etiketa se lepi rukom, ponekad malo krivo.
Zašto Fruitique
97%voća+3%šećera
To je cela receptura. Nema pektina, nema arome, nema boje — voće samo po sebi ume da bude dovoljno slatko ako ga sačekaš da sazri.
Ko smo mi
Fruitique su Veljko i Dunja — i jedan voćnjak nadomak Niša koji je u porodici duže nego bilo ko od nas. Krenuli smo zato što nam je bilo žao da najbolje voće završi kao stočna hrana samo zato što je prezrelo za transport.
Prva serija je bila trideset tegli, i skoro sve je otišlo rodbini. Danas ih pravimo nekoliko stotina, ali princip je isti: kuvamo onoliko koliko sami možemo da ispratimo, i ništa više.
godina u
poljoprivredi
ukusa u
ponudi
tegli po
seriji
ljudi nas
prati
Kako se jede
Dok je hleb još topao, pa se malo otopi.
Kašika u sredinu, bez razmišljanja.
Ili pored njih, svejedno je.
Uveče, kad niko ne gleda.
Količine su ograničene — kuvamo koliko rodi